„Dragaa Iva! Uuufff kakvo li je ovo iskustvo bilo, skroz nešto drugačije, nešto novo, nešto što mi je svemir, nebo poslalo bas onda kada je trebalo…puno dodira, puno kontakata, fizičkih, nisam ni znala da toliko s tim imam izazova..da postoje neke blokade koje ni ne znam kada i di su nastale, a još manje zašto..ali nije ni važno, meni je važno da sam u trenucima kada sam glavom bez obzira htjela pobjeći, odustati, sakriti se, eee da sam baš tada stala, udahnula i pustila..pustila i dopustila nelagodi neka bude tu, otporima da se bore, da se rastapaju, prepuštaju, mojim dodirima, mojim udisajima, udisajima partera/partnerice, grupe s kojom smo dijelili sve to, samo prepustim i promatram i budem… bilo je baš opijajuće, drugačije, na neki način sirovo, iskonsko, a opet duboko nekako…hvala ti što si nas, što si me, povela i vodila na putu, na putu puštanja i prepuštanja sebi, drugima, svojoj intimnosti, dodirima, što smo si jedan korak sada bliže, jednu stepenicu gore, na putu našeg stapanja, Big Benga…

Šaljem ti suncem okupan zagrljaj!!! Do nekog drugog, skorog (nadam se;) viđenja!“

Matea, Zagreb